Bio jednom jedan lav...

Bio jednom jedan lav. I taj lav je volio spavati. Stalno je drijemao na svojoj stijeni. Pored njega su se šetale žirafe, iznad njega su letjele ptice, mirisalo cvijeće a on je sanjao i sanjao i sanjao. Pored stijene je vijugao put. Tim je putem jednom naišao miš putnik. Taj miš je mnogo volio putovanja a bio je i mnogo hrabar. Kada je ugledao lava poželio ga je nacrtati. Lav se u snu osmjehivao kao da ga golicaju. Taman je miš nacrtao njegovu veliku glavu kad je jedan kamenčić odnekut doletio i tresnuo lava posred nosa.
Riknuo je strašnim glasom lav a mišu je srce sišlo u pete.
-Sad ću te pojesti, zagrmio je lav, ugledavši miša.
-Nemoj molim te, preklinjao je miš. Pogledaj kako sam te lijepo nacrtao. Čak sam ti i frizuru popravio. Mnogo si raščupan...
-Sad ću ja tebi pokazati frizuru...
-Nemoj molim te, moja je frizura sasvim u redu, baš sam se jutros počešljao.
-Pojest ću te!
-Nemoj!
-Pojest ću te!
-Nemoj!
-I tako bi oni u nedogled nadvikivali jedan drugog da se miš nije dosjetio pa rekao.
-Vidi kako sam mali. Sem toga, možda ću i ja tebi nekad pomoći.
-Sreća tvoja pa si tako sitan, nema od tebe niti poštenog zalogaja. Neću te pojesti. Ali, prvo dovrši moj portret.
I tako je miš nastavio crtati lava iako mu se šapica tresla jer se njegov model začas mogao predomisliti.
Žirafe su krenule u šetnju do rijeke i zastale pred ovim neobičnim prizorom...

                                                         (po motivima Ezopove basne Lav i miš prilagodila Jagoda Iličić)



Prvo smo priču pričali, pa smo se bacili na posao. Izradili smo lutke od čarapa i kolaž papira a onda, našu pričaonicu završili predstavom. I to onom u kojoj su prvi put nastupile anše lutke!